Раковица се први пут помиње у турском попису становништва из 1560. године. По предању место је добило име по раковима, становницима потока који је протицао кроз насеље. Међутим, овај податак ипак се везује за село Раковицу које је смештено у непосредној близини истоименог насеља и потока који се спушта према раковичком манастиру и улива се у Топчидерску реку. Како наводи летописац, терен где се простире данашња Раковица до 1912. године имао је само десетак вила и летњиковаца појединих београђана који су долазили преко лета, будући да је крај био изванредно леп и пријтан. У непосредној близини налази се село Кнежевац које датира с почетка XVI века. У долини су биле ливаде, а брда под шумом. Долином тече Топчидерска речица, лети веома мала, али услед падавина може бити доста велика и плаховита. Током летњих месеци шетни воз викендом је шест пута дневно у ове крајеве превозио београђане који би долазили на одмор и рекреацију. Прилике у Раковици и околини мењају се из темеља после Првог светског рата. Насеље се од 1927. године изградњом фабрике авио-мотора (ИМР), а потом и других фабрика, развија у индустријску зону са знатним увећањем броја становника. За све верске потребе народ је одлазио у раковички манастир посвећен Светом Архангелу Михаилу саграђен 1380. године. Од стране грађана 1935. године потекла је идеја да се за потребе верних у Раковици и насељима Кнежевац, Кошутњак и Миљаковац подигне црква.

     Летописац даље наводи да је у исто време Његову Светост Патријарха Варнаву посетила и госпођа Јелена Радојкић из Београда, удовица, молећи за савет шта да учини како би овековечила успомену на себе, преминулог супруга Николу, бившег благајника Министарства просвете, као и умрлу јединицу Бисенију. Госпођа Јелена са задовољством прими благослов Патријарха Варнаве да подигне задужбину у Раковици и изјави да ће поступати по жељи Његове Светости.

     Са радовима се није чекало, вредни кнежевачки парох Недељко Стреличић кренуо је са парохијанима у озбиљан посао. Од манастира Раковица је добијен плац који је нивелисан, те је маја месеца 1937. године почела изградња Храма. Темељ је освештао Високопреосвећени Митрополит скопски Јосиф 15. августа исте године. Како би Храм био већи, Његова Светост Патријарх Варнава донирао је извесну суму новца и тиме себе уврстио у ред ктитора. Пројекат раковичке Цркве дело је инжењера Михаила Радовановића и професора Војислава Зађине. Било је такође много парохијана и предузећа који су даривали новосаграђени Храм не би ли га опремили иконама и сасудима.

     На седници Управе црквене општине од 10. јуна 1939. године одређен је датум за освећење Храма. У питању је 24. јун исте године. Хроничар подвлачи: ,,Ради заслуга блаженопочившег Патријарха Варнаве на раду у Светој Цркви и око подизања овог Храма, а да би му се име овековечило, то је решено да се новоподигнута Црква у Раковици посвети Светим Апостолима Вартоломеју и Варнави, 11. јуна (по новом календару 24. јуна).” Освећења храма извршио је Преосвећени Епископ Дионисије, викар Његове Светости Патријарха Гаврила. Отац Недељко је одликован правом ношења црвеног појаса, а орденом Светог Саве ктиторка, председник и остали чланови Поверенства за градњу.

     Дана 18. марта 1941. године у 89 години упокојила се ктиторка Јелена Радојкић која је сахрањена у својој задужбини, у крипти Храма Светих Апостола Вартоломеја и Варнаве у Раковици, у којој почива до данас.

     Црквени мобилијар и звона даривала је ктиторка Јелена. Иконостас и фреске у олтару и куполи осликао је јеромонах Наум (Андрић). Иконостас је тешко оштећен услед пожара 1999. године, а фреске потпуно уништене. Нови иконостас од храстовине у дуборезу, поклон манастира Раковице, постављен је 2005. године. Током 2004. године на Храму је урађена нова фасада и кровна конструкција.

     Парохијски дом је саграђен 1939. године. У њему се налази канцеларија и стан за свештеника. За потребе парохије од 1989. до 1991. године изведени су грађевински радови на проширењу, а 2006. године зграда је потпуно реновирана.

     Са западне стране наспрам улаза у Храм 1995. године изграђен је параклис за паљење свећа. Исте године на дан храмовне славе, када се прослављају Свети Апостоли Вартоломеј и Варнава, Његова Светост Патријарх Српски Господин Павле освештао је новосаграђени параклис (палионицу свећа) и мозаик Светог Саве.

     Током 2000. године благословом Патријарха Павла у Храму су у фреско техници живописани олтар и солеја. Велики део је преостао да се живопише, што је планирано за 2017. годину.

     Свештенство и верни народ током протеклих деценија трудили су се да поред Храма и парохијског дома и порта буде преуређена и ограђена. Тако је 2002. године подигнута капија од камена и кованог гвожђа. Она са улице јасно указује на Раковички Храм кога је прелепо зеленило заштитило, иако се налази на узвишици. Целокупан простор који се простире на нешто више од 1 хектара одаје пријатан осећај тишине.

     Хвала Господу што нам је својевремено подарио ктиторе госпођу Јелену Радојкић, Његову Светост Патријарха Српског Господина Варнаву, оновремено братство манастира Раковице и мноштво приложника, као и многих организација дародаваца који са радошћу и вером у Бога помогоше да ми, будући нараштаји, добијемо дом молитве за Раковицу и њену околину.