ЖИТИЈЕ СВЕТИХ АПОСТОЛА ВАРТОЛОМЕЈА И ВАРНАВЕ

 

Један од дванаест великих апостола. По свему изгледа, да је Вартоломеј и Натанаил једно исто лице. Удружен са апостолом Филипом и сестром Филиповом, девицом Маријамом а за неко време и са светим Јованом Богословом, проповедао Јеванђеље најпре по Азији, потом у Индији и најзад у Јерменији, где је и скончао мученички. У Јерапољу ови Свети апостоли молитвом умртвили су велику змију, коју су незнабошци у Храму држали и обожавали. У истом том граду молитвом су дали вид Стахију, који је четрдесет година био слеп. Ту се дигне на њих светина, те и Филипа и Вартоломеја распну на Крст (Вартоломеја наопако). У том се догоди земљотрес, од кога погину зле судије и многи народ. Осетивши то као казну Божју, многи притрче да скину апостоле с крстова, но Филип беше већ издахнуо, док Вартоломеј беше још у животу. После тога Вартоломеј оде у Индију, где је проповедао и на индијски језик Јеванђеље Матејево превео. За тим пређе у Јерменију, где исцели кћер цареву од лудила. Но завидљиви брат царев Астијаг ухвати Божјег апостола и распне на Крст, па му онда кожу одра и најзад главу посече у Албанопољу Јерменском. Тело његово хришћани чесно сахранише у оловни сандук. Како се над моштима његовим дешаваху многа чудеса, незнабошци узму сандук и баце у море. Но вода донесе сандук до острва Липарских, где га епископ Агатон, по откровењу у сну, дочека и сахрани у Храму. Свети Вартоломеј јавио се у Цркви преподобном Јосифу Песмописцу, одевен у беле ризе, и благословио га Јеванђељем, да би могао певати песме духовне: „нека с језика твога потеку воде небесне мудрости!” Још се јавио и цару Анастасију (491-518.) и рекао му, да ће му чувати новосазидани град Дари. Доцније су мошти овога великог апостола преношене у Беневент па у Рим. Над њима су се дешавала велика и страшна чудеса.

 

СВЕТИ АПОСТОЛ ВАРНАВА

 

Један од Седамдесеторице. Рођен на Кипру од богатих родитеља из племена Левијева и учио се заједно са Савлом код Гамалила. Звао се најпре Јосиф, но апостоли су га прозвали Варнавом, Сином Утехе, пошто је умео ванредно да теши људске душе. По обраћању Савловом он је овога први увео међу апостоле; а по том с Павлом и Марком проповедао Јеванђеље у Антиохији и по другим местима. На сву прилику он је први проповедао и у Риму и Милану. Пострадао на острву Кипру од Јевреја, и био сахрањен са Марком за западним вратима града Саламине са Јеванђељем Матејевим на прсима, које је он својом руком био преписао. Његов гроб је остао непознат неколико столећа, но како су многи добијали исцељење од болести на том месту, то се оно прозвало „место здравља”. У време цара Зинона и Халкидонског Сабора апостол се јави архиепископу Кипарском Антиму, и то три пут у три ноћи, и објави му свој гроб. То јављање апостола догодило се баш у оно време, када је властољубиви патријарх Антиохијски Петар тражио да Кипарска Црква буде под влашћу Антиохијског престола. Но после јављања и откривања чудесних моштију светог апостола Варнаве, би установљено, да Кипарска Црква као апостолска буде за навек самостална. Тако је постала аутокефалија Кипарске Цркве.

 

ИЗ ЖИТИЈА СВЕТИХ АПОСТОЛА

 

Прави пријатељ моли се Богу за пријатеља свога. Прави пријатељ брине се о спасењу душе пријатеља свога. Одвраћати пријатеља од лажних путева и управљати га на пут истине то је драгоцено пријатељство. Светитељи Божји најбољи су пријатељи људи. Два младића, Варнава и Павле, били су пријатељи док су заједно ходили у школу Гамалилову. Када Варнава постане хришћанином, он се истрајно и плачевно молио Богу, да и Павлу Бог просвети разум и окрене срце, да би и он постао хришћанином. Често је Варнава говорио Павлу о Христу Господу, но Павле му се ругао и сматрао га заведеним. Господ благи пак није оставио молитве Варнавине без плода. Господ благи јавио се Павлу и обратио га с пута лажи на пут истине. Обраћени Павле тада паде пред ноге свога пријатеља и узвикну: „О Варнаво, учитељу истине сад сам се уверио, да је истина што си ми о христу говорио!" Заплака се Варнава и загрли свог пријатеља.Пријатељ спасе душу пријатеља свог усрдном молитвом. Да је Варнава успео да постави Павла за цара римског, мање би му учинио него што је молитвом успео да га приведе истини.                                                                               Преузето из Охридског пролога

Тропар гл.3

Апостоли Свети Вартоломеје и Варнаво,
молите Милостивог Бога,
   да опроштај грехова подари душама нашим.

Close Menu